Dokumentarci posvećeni Vudiju Alenu i Romanu Polanskom, prikazani su na Kanskom festivalu, gde su privukli značajnu pažnju.

Woody Allen: A Documentary Roberta Vejde prikazan je juče u okviru kanske selekcije „Klasici", dok je Roman Polanski: A Film Memoir Endrjua Braunsberga i Lorana Buzeroa predstavljen u specijanoj projekciji, van takmičarske selekcije.

Publika u Kanu je mogla da vidi dva dokumentarca o dvojici „pretplaćenih" na festival, od kojih jedan ove godine neće doći na Kroazetu, dok će se drugi pojaviti samo da bi predstavio obnovljenu verziju svog filma Tesa, snimljenog pre 35 godina, sa Nastasjom Kinski u naslovnoj ulozi.

U dokumentarcu koji mu je posvećen i kojim je obuhvaćena gotovo cela njegova karijera, Vudi Alen govori o svojim počecima, o stidljivosti i tremi koje ga još uvek „spopadaju", ali i o „velikom filmu koji mu već decenijama izmiče".

Pokazuje pisaću mašinu marke „olimpija" koju je kupio davnih dana i na kojoj još uvek piše svoja scenarija.

„Najbolje je dok pišete, jer je tada sve moguće, ali vas realnost sustigne na snimanju", poverava 76-godišnji reditelj filmova Eni Hol i Menhetn, njegova dva remek-dela ovenčana Oskarom.

Polanski dočekuje gledaoce u svom domu u švajcarskom gradu Gštatu. Slavni 78-godišnji reditelj odgovara na pitanja dugogodišnjeg prijatelja, producenta Endrjua Braunsberga.

Govori o tragičnim iskustvima u svom životu, o detinjstvu provedenom u jevrejskom getu u Krakovu, deportaciji roditelja u koncentracioni logor, stravičnom ubistvu njegove mlade supruge Šeron Tejt koja je bila u drugom stanju, ali i o optužbama za silovanje maloletnice 1977. godine zbog kojih je 2009. u istoj toj vili u Švajcarskoj proveo nekoliko meseci u kućnom pritvoru, strahujući da će biti izručen američkim vlastima.

Prvi dokumentarac je svakako zabavniji, mada se ni za drugi, koji prikazuje jedan život isprepleten „tragedijama i trijumfima", ne može reći da izaziva samo tugu jer Polanski evocira i neke trenutke čiste sreće kao što je dan kada je na nebu iznad Poljske ugledao savezničke avione ili dan kada se ponovo sreo s ocem.

Dvojica sineasta govore i o svojim ljubavima i porodici. U Alenovom slučaju to zapravo čine njegove bivše partnerke, poput Dajane Kiton koja kaže: „Prvo što sam primetila je koliko je nizak, a zatim njegov šarm. Rekla sam sebi 'O moj Bože!'".

Fred Bojs, naučnik iz Severne Karoline, stručnjak za gmizavce i vodozemce, umalo je ostao bez ruke kada je pokušao da pomogne aligatoru da se vrati u divljinu.

Tri metra dugačkog aligatora pored auto-puta primetio je motorista i obavestio Institut za zaštitu divljih životinja koji je odmah poslao ekipu na mesto događaja. Međutim, Bojs, koji je slučajno bio u blizini, pokušao je sam da se izbori sa izazovom i da pomogne aligatoru.

Obmotao mu je peškir oko glave, približio mu se i opkoračio ga. Međutim, kada je aligator osetio njegovo prisustvo, krenuo je u napad.

Freda Bojsa su hitno odvezli u bolnicu i sanirali mu povrede, a stručnjaci iz Instituta savladali su aligatora i vratili ga u divljinu.

Jedan učenik teksaške gimnazije dobio je ukor u školi jer je na potiljku nosio lik svog omiljenog igrača košarkaškog kluba Spars Mata Bonera, ali ga je klub iz San Antonija častio besplatnim kartama za NBA plej-of.

Na neobičnu frizuru učenika reagovao je i sam Boner koji mu je lično čestitao na „zanimljivoj podršci".

Kako prenosi agencija AP, 12-godišnji Gonzales, inače primeran đak i odlikaš, udaljen je sa nastave na jedan dan jer je uprava škole ocenila da njegova frizura, za koju je platio 75 dolara, odvraća pažnju ostalim učenicima.

Dečaku kazna nije teško pala jer kaže da je Boner njegov omiljeni igrač, ističući da su obojica riđokosi.

Krilni igrač Sparsa, čija je majka učiteljica, izjavio je da škola nije trebalo da suspenduje Gonzaleza već samo da ga pomeri u zadnju klupu.

„Nastavi da prodržavaš riđokose u NBA", poručio je Boner koji je dečaku i njegovoj porodici zajedno sa suigračima poklonio komplet karata za meč u plej-ofu koji će Sparsi iduće nedelje igrati protiv Klipersa iz Los Anđelesa.

Drugo izdanje knjige o Hugu Pratu, tvorcu lika Korta Maltezea, predstavljeno je 18. maja u Beogradu, a otvoren je i deo izložbe o tom legendarnom liku iz stripa.

U nedelju 20. maja u 15 časova u Domu omladine u sali Amerikana biće prikazana pozorišna predstava o jednakosti, pravdi i nenasilnoj komunikaciji) "Znaš ti ko je moj tata?"

Možda je uspešna poznata ličnost, ali Džastin Biber nikako ne bi trebalo da služi kao uzor mladima.

U intervjuu za australijski Dejli telegraf 18-godišnja pop zvezda priznala je da završavanje srednje škole nije bilo visoko na listi njegovih prioriteta.

„Moja mama je želela da ja završim školu i to sam uradio samo zbog nje. Ovaj način života pružio mi je drugačiju perspektivu, jer sam proputovao ceo svet", objasnio je Džastin.

Biber je objasnio da se u školi dosta „piše i čita", a njega to ne zanima, jer „voli da izlazi".

Svetski mediji su osudili takav stav mladog pevača koji poručuje da je važnije biti „kul" nego završavati školu.

„Slavne ličnosti treba da budu svesne da predstavljaju idole i uzore svojim fanovima i da se u skladu sa tim i ponašaju", navodi se u medijima.