Kontroverzna pevačica Lejdi Gaga pojaviće se u finalnoj sezoni popularne "Foksove" animirane serije Simpsonovi.

Popularna pevačica je tu vest objavila na društvenoj mreži Tviter na kojoj ima 23 miliona obožavalaca poznatih kao „mali monstrumi", a novost je propraćena i promotivnim trejlerom za epizodu.

Trejler prikazuje kako se "gagomanija" širi Springfildom i propraćen je i pevačicinim ekcentričnim odevnim kombinacijama, uključujući i njenu haljinu od mesa.

Beba Megi Simpson obučena je u cipele sa platformama i imitira pevačicu.

Lejdi Gaga je poslednja poznata ličnost koja učestvuje u seriji. Simpsonovi su tokom 23 godine emitovanja ugostili mnoge zvezde, uključujući i Elizabet Tejlor, preminulog kralja popa Majkla Džeksona, bivšeg britanskog premijera Tonija Blera i osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža.

Simsonove je kreirao Met Groning za televiziju "Foks" i prvi put je emitovana 1989. godine. Serija je najduži američki sitkom u SAD, a prikazivan je u više od 100 zemalja na 50 jezika i još uvek privlači oko 7,7 miliona američkih gledalaca.

Revija savremenog španskog filma „Španski metar" biće održana od 18. do 22. maja u Beogradu, najavio je jedan od organizatora, Institut Servantes.

Peto izdanje revije, koju partnerski organizuju Kulturni centar Beograda i Institut Servantes, obuhvatiće devet ostvarenja španske kinematografije.

Prvi put u okviru manifestacije dolaze gosti iz Španije - reditelj i scenarista Monćo Armendariz i producent Pui Oria.

Zanimljivo je da je u program prvi put uvršten jedan špageti vestern - Blektorn Matea Hila, a biće prikazan i film Karlosa Saure Sedmi dan iz koga je nastao i moto ovogodišnjeg „Španskog metra" - „Sudbine i strasti".

Internet gigant „Gugl" intenzivno eksperimentiše sa automobilom u kojem vozač, ako to želi, može da bude samo pasivni posmatrač, a američka savezna država Nevada prva je koja je odobrila njegovo korišćenje na putevima.

„Guglov" auto-robot sagrađen je na osnovu „Tojotinog" hibridnog benzinsko-električnog modela „prijus". Automobili-roboti bez vozača za korak su bliži legalnoj upotrebi u Americi pošto je Nevada prva dozvolila njihov izlazak na ulice, a sledeća bi mogla da bude Florida.

Tehnologija je slična onoj koja se već odavno koristi u avionima. U automobilu, kao i u avionu, čovek može u svakom trenutku trenutno da preuzme kontrolu. A do tada, automobilom upravljaju laseri, senzori i sistem za satelitsku navigaciju.

„Takvo vozilo koristi kamere za registrovanje semafora i prepreka, dok na krovu ima takozvani skenirajući laser", objasnio je inženjer kompanije „Gugl" Sebastijan Turn.

Za sada, propisi i dalje zahtevaju prisustvo vozača i suvozača, ali će se i to, verovatno, promeniti.

„Ako hoćete da vozite, odnosno da gubite vreme u saobraćaju, slobodno izvolite", zaključuje Turn.

Na osnovu programa odobrenog u Nevadi, „Gugl" sada traži od tamošnjih vlasti da vozače robotskih automobila oslobode zabrane slanja SMS poruka tokom vožnje. Malo je teže zamisliti kako će vozači to objasniti policajcu ako ih zaustavi.

Britanski Bi-Bi-Si iznenadio je gledaoce specijalnom vremenskom prognozom koju su predstavili princ Čarls i njegova supruga Kamila, vojvotkinja od Kornvola.

Tokom boravka u Škotskoj, par je posetio tamošnji ogranak Bi-Bi-Sija u Glazgovu, koji slavi 60 godina rada.

Voditeljka vesti najavila je specijalne goste koji su se odlično snašli u ulozi meteorologa. Ipak, za razliku od uobičajenih, ova vremenska prognoza imala je i poseban, kraljevski dodatak.

Naime, princ Čarls je u meteorološki izveštaj sa Ostrva uvrstio i vremenske prilike u oblastima gde su kraljevske rezidencije.

Jedan američki kolekcionar prodao je za 850.000 dolara primerak prvog broja stripa o Betmenu, koji je po objavljivanju 1940. koštao 10 centi.

Aukcijska kuća „Heritidž" (Heritage) organizovala je privatnu transakciju u četvrtak, a novi vlasnik stripa je jedna investiciona kompanija iz SAD.

Kolekcionar koji je prodao strip platio ga je 315.000 dolara pre dve godine. Imena prodavca i kupca nisu objavljena.

Ed Džaster iz aukcijske kuće „Heritidž" kazao je da je strip u skoro besprekornom stanju.

Betmen se prvi put u stripu pojavio 1939. i ubrzo je postao toliko popularan da je već iduće godine dobio sopstveni strip serijal.

Poznata po raznolikim savetima koje daje ženama – od značaja dojenja beba, do načina kako treba da se ophode prema svom telu i zdravlju, Žizel Bundšen je, čini se, zaboravila ono najvažnije – zaštitu od jakog sunca!

Mnogi bi se zapitali kako je moguće da najplaćenija manekenka sveta nema kremu sa zaštitnim faktorom.

Neobično, ali vrlo realno, jer se može dogoditi svakom, tek fotografije koje su nedavno osvanule na internetu svedoče da je Žizel, koliko god savršena bila, ipak jedna obična žena sa napornim poslom.

Naime, poslednje snimanje na kojem je ova 31-godišnja brazilska manekenka bila, uzelo je veliki danak. Opekotina između grudi, koja se proteže od vrata do stomaka, ne samo da ne pristaje njenom savršenom telu, već je verovatno i bolna.

Ipak, ako se uzme u obzir činjenica da je pozirala za novu reklamu za nakit i da je prethodno bila okićena sa bezbroj lančića, koji su je možda i omeli da na tom mestu temeljnije nanese kremu sa zaštitnim faktorom, onda joj se i crvena „štrafta" može oprostiti.

Čini se da je poziranje na najjačem suncu najmanji problem ako se zna visina honorara koje ova dama prima.

Međunarodni festival najkraćih filmova gostovaće večeras u Muzeju kinoteke (u Kosovskoj ulici), u organizaciji Francuskog instituta u Beogradu i Jugoslovenske kinoteke.

Festival osnovan u Francuskoj održava se ove godine 14. put. Uslov je da film ne prelazi tri minuta, a autori su i vrsni profesionalci i talentovani amateri iz svih krajeva sveta.

Od 1.500 prijavljenih kratkih igranih, animiranih i dokumentarnih filmova, žiri profesionalaca je odabrao 47 filmova. Među njima je i Plava ptica Milene Petrović iz Srbije.

Dvosatne projekcije organizuju se u 15 zemalja, u 80 gradova (od kojih 26 u Francuskoj), u periodu od 4. do 13. maja. U svim gradovima gledaoci biraju svoj omiljeni film.

U Srbiji je već održana projekcija u Nišu, 4. maja u Studentskom kulturnom centru, a 12. maja biće i u Novom Sadu u sali Akademije umetnosti.

Podsećamo Vas da i Vi možete biti naš gledalac-reporter, ali molimo Vas da uz fotografiju pošaljete i svoje ime i prezime.

Interesantnu fotografiju ili kraći filmski zapis možete nam slati elektronskom poštom ili MMS-om.

Imejl adrese su: webdesk@rts.rs i gledalacreporter@rts.rs

Trideset dve fotografije koje dokumentuju muzičke početke irske rok grupe "U2" u Dablinu krajem 70-ih godina, predstavljene su danas na izložbi u rodnom gradu članova popularnog benda, prenosi AP.

Veći deo slika, delo dablinskog fotografa Patrika Broklbenka, javnost će biti u prilici da vidi po prvi put.

Na crno-belim fotografijama su Bono, Edž, Adam Klejton i Lari Mulen iz doba kada su još kao tinejdžeri nastupali u dablinskim zadimljenim pabovima i noćnim klubovima 1978. i 1979. godine.

Izložbu, koja će trajati do 2. septembra, otvoriće večeras u Malom muzeju Dablina menadžer benda Pol Mekginis.

Za program "Up to 10,000 bucks - Young Talent's Competition", koji je u okviru međunarodnog filmskog festivala „Sinema siti", izabrano je 26 filmova od prijavljenih 200.

Među prikazanim filmovima biće onih iz Srbije, Hrvatske, Izraela, Poljske, Italije, Velike Britanije, Mađarske, Švajcarske, Argentine, Norveške, Brazila, Nemačke, Holandije, SAD i Španije.

Pored toga, biće predstavljena tri filma Gordon, Katarina i Pola deset koji su deo rezultata "Cinema Contact-a", u okviru IPA prekograničnog programa saradnje Mađarska - Srbija, koji sufinansira Evropska unija.

Prema rečima selektora, bilo je zanimljivo videti kako razmišljaju mladi autori iz raznih krajeva sveta i kako se dovijaju, snalaze i trude da finalni rad ostane nekompromitovan uprkos skromnim budžetima kojima raspolažu.

Sa kvantitetom raste i broj kvalitetnih filmova, ocenio je Ležaić i dodao da mu je žao što u program nije mogao da uvrsti još više naslova.

U selekciju su ušli filmovi različitih žanrova - igrani, dokumentarni, animirani i eksperimentalni, a producirani su budžetima u rasponu od 250 do 10.000 dolara.

Ležaić ističe da je prednost ovog programa to što je produkcioni aspekt filmova stavljen u drugi plan, a ono na čemu se insistira je kreativnost, što mu je i bio glavni kriterijum pri izboru.

„U skromnim uslovima autor mora da bude svestan svojih ograničenja i da proba da nađe način da data ograničenja pretvori u svoju prednost. U ovoj selekciji ima jeftinijih i skupljih pokušaja, raznih formata, trajanja, žanra, ali svi su vođeni kreativnošću", izjavio je Ležaić.

Program "Up to 10,000 bucks" počinje drugog dana festivala u Kulturnom centru Novog Sada, a poslednjeg dana biće dodeljena nagrada za najbolji film.

Ove godine, zahvaljujući IPA programu, biće dodeljene i dve dodatne nagrade - za najbolji mađarski i za najbolji srpski film, sa ciljem podsticanja kreativnog rada i saradnje mladih filmskih autora u pograničnoj oblasti.